Све о професији лектора

Данас се текстуалне информације налазе свуда: у књигама, новинама, часописима, на интернету. Савесни издавачи и власници добрих сајтова покушавају да произведу квалитетан материјал са становишта руског језика. Међутим, и писмени аутори често греше. Шта рећи о људима који знају како да генеришу занимљиве идеје, али нису пријатељски расположени према правилима граматике и правописа.

Ту у помоћ прискачу лектори. Они прате писменост текстова и исправљају недоследности без утицаја на значење фраза. Наш чланак ће вам рећи о посебностима рада таквих људи, њиховим дужностима и могућностима запошљавања.

Лектор је важна професија. Њиховим услугама прибегавају аутори белетристичких књига, шефови издавачких кућа, креатори текстуалних агенција на Интернету. Наравно, данас постоји много компјутерских програма који помажу да се исправе грешке направљене незнањем или непажњом. На пример, МС Ворд, у коме раде многи аутори (копиратери, преписивачи, творци књижевних дела), црвеном бојом истиче погрешно написане речи, а зеленом подвлачи лоше упарене реченице. Међутим, то не може бити гаранција писмености текста.

Често постоје ситуације у којима се, због погрешног слова, једна реч претвара у другу. Машина не може да препозна такве ситуације. Постоје и неочигледне грешке, недостајуће речи, понављање исте мисли итд. Онлине програми („Правопис“ и други) такође не препознају увек грешке аутора.Из овога следи да је немогуће потпуно заменити особу аутоматизованим процесима у овој ствари.

Одвојено, вреди истаћи професију уредника. Његове дужности укључују не само исправљање грешака у куцању, интерпункције, правописних и лексичких грешака. Дубоко се удубљује у смисао написаног, проверава кореспонденцију текста са темом назначеном у наслову. Ако је потребно, такав специјалиста преписује читаве реченице, чинећи их складнијим и лепшим, уклања непотребне информације и понављања. Често је чак и одговорност уредника да провери тачност чињеница садржаних у чланку или књизи.

Понекад позиције које се разматрају заузимају различити људи у компанији. У овом случају, текст прво иде уреднику на побољшање, а затим иде лектору, који врши завршну проверу.

Професионални стандард дефинише одговорности сваке професије. Да бисте добили потпуну слику о томе шта се овде разматра, вреди детаљно описати шта такав специјалиста ради. Дакле, лектор:

• пажљиво чита текст, проналазећи и исправљајући грешке у куцању (додаје слова која недостају, уклања непотребне знакове, укључујући размаке);
• елиминише недостатке интерпункције;
• исправља правописне грешке;
• проверава семантичку кореспонденцију, поштовање логичке везе;
• елиминише сленг речи (ако то није дозвољено захтевима), народне изразе, недозвољене скраћенице;
• проверава да ли су табеле и формуле правилно форматиране, да ли су додатни елементи правилно нумерисани;
• формира ставове;
• саставља листе, замењујући их набрајањима (ако је потребно);
• прати присуство поднаслова, кључних фраза;
• проверава поднаслове у односу на контуру.

Дакле, резултат треба да буде текст који испуњава све услове. Истовремено, лектор чува ауторски стил, главну идеју текста, оставља све изнете чињенице, образложења и закључке.

Ако је хонорарни специјалиста и уредник, његове дужности се значајно проширују. Поред наведеног, такав радник:

• преписује ружне реченице;
• уклања мисли које се понављају, чак и ако су написане различитим речима;
• елиминише непотребне фразе које не носе семантичко оптерећење;
• проверава доследност и доследност конструкције приче;
• чини текст светлијим и изражајнијим (по потреби) итд.

Упркос привидној једноставности, рад лектора није погодан за све. Као и многе специфичне професије, и ова захтева посебне личне и професионалне квалитете. Прво, размотримо које знање треба да има специјалиста.

1. Писменост. Пре свега, лектор мора течно да говори језик. Неопходно је познавати апсолутно сва правописна правила.
2. Општи ниво развоја. Специјалиста мора бити начитан и свестран, јер се могу проверити текстови различитих тема. Интелигенција такође није најмање важна, јер само интелигентна особа може ући у траг присутности логике у изјавама.
3. Познавање рачунара и интернета. Често је лекторима дозвољено да користе разне додатне програме и интернет речнике као помоћнике, јер уз велику количину посла чак и беспрекорно писмена особа може промашити глупу грешку или грешку у куцању. Поред тога, информације се обично дају на електронским медијима, за шта је потребно познавање уредника текста.

У зависности од специфичности компаније у којој особа ради, можда ће му требати и неке друге вештине.

• Упознавање са ГОСТ-овима папирологије. Ако неки пословни текстови подлежу верификацији, то неће бити могуће без разумевања принципа тока рада.
• Разумевање основа типографије. Ако проверавате било коју штампану публикацију, морате бити свесни услова за припрему материјала за објављивање.
• Разумевање формула, разних симбола, специфичних појмова. Такво знање може бити потребно при раду са наставним и научним материјалима.
• Познавање страног језика. Понекад лектори раде са преводима, тако да може бити корисно да се позовете на оригинални извор приликом уређивања ради прецизнијег текста.

Поред наведених знања, од великог су значаја и неке личне квалитете, без којих особа неће моћи дуго и успешно да ради у овом правцу.

• Стрпљење и истрајност... Рад је монотон и понавља се. По неколико сати човек мора да тражи грешке у понекад потпуно незанимљивим текстовима. При томе се често наилазе креације потпуно неписмених људи, које могу да избалансирају. Стога је важно да останете мирни и сталожени, чак и ако се број грешака приближава катастрофалном.
• Свесност и способност концентрације... Постоји још једна крајност - наилази на радознала тема. Да се ​​не бисте заносили садржајем и не би одвлачили пажњу од главних обавеза, важно је да се концентришете на правопис. У овом случају је важна и добра брзина обраде.
• Одговорност. Овај квалитет може бити од користи у било којој професији, укључујући и ону о којој је реч.

Већина лектора су људи који су завршили факултет на неком од хуманитарних специјалности. На универзитетима не постоји специјалност „Коректор-уредник”. Да бисте стекли потребна знања, довољно је уписати Филолошки или Лингвистички факултет. Уколико планирате да убудуће радите у редакцији часописа или новина, одличан избор би био специјалност „Издаваштво”.

Ако желите да радите на даљину и не очекујете да ћете добити велику плату, знање са факултета може бити довољно. Можете и одмах након дипломирања похађају курсевепомаже да побољшате своје језичке вештине. Наравно, ова опција је погодна само за оне који имају урођени осећај писмености и високе интелектуалне способности.

Што се тиче додатних знања која могу бити потребна за рад у одређеној компанији (основно познавање рада на рачунару, познавање основа канцеларијског рада, разумевање захтева за чланке на Интернету, итд.), можете их сами добити.

Као што је већ поменуто, особа са вештинама лектора и уредника може или да се запосли на одређеном месту или да закључи уговор о сарадњи на даљину. Хајде да размотримо најчешће опције.

1. Издавачи књига, редакције периодичне публикације (часописи, новине). На таквим местима грешке су неприхватљиве. С обзиром на озбиљност оваквих компанија, захтеви за запосленима су високи. По правилу се ангажују само људи са високим образовањем.
2. Маркетиншке агенције. Фирме које производе банере, одредишне странице, рекламе и рекламе у медијима и на Интернету обично имају велику радну снагу, укључујући не само дизајнере и ауторе текстова са креативним размишљањем, већ и људе који прате писменост.
3. Неколико компанија које послују у различитим областима. У већини фирми предуслов је писменост свих запослених, тако да није обезбеђено посебно место лектора. Ипак, међу слободним радним местима можете пронаћи такве опције. Истовремено, понекад веома угледне компаније које нуде добру плату траже стручњаке који проверавају документе за грешке.
4. Фирме које се баве превођењем белетристике и техничке литературе. По правилу, у таквим компанијама постоје људи који течно говоре страни језик. Међутим, преводи су често неспретни. Стога их, пре него што буду објављени у штампи, уредници „изгланцају”.
5. Велики сајтови. Од ове тачке треба да почне анализа опција запошљавања на даљину. Власници озбиљних сајтова у свом особљу имају ауторе чланака, дизајнере и, наравно, лекторе и уреднике.
6. Лекторске и лекторске агенције. То су посебне компаније које пружају услуге верификације текста. Контактирајући их и нудећи своје услуге, можете рачунати на веома обећавајућу позицију и достојну накнаду.
7. Сфера цопивритинга. Слободњаци који раде сами често ангажују људе као своје помоћнике да провере написане текстове и доведу их до савршенства у смислу правописа.

Ниво прихода представника струке у питању може варирати. На то утичу многи фактори:

• врста делатности (канцеларијски рад или слободни);
• место становања (компаније у великим градовима обично плаћају више);
• природа накнаде (месечна зарада или плаћање по комаду);
• одговорности (лагана лектура или дубоко књижевно уређивање);
• образовање (запослени са дипломом филологије обично имају пристојнија примања);
• количина посла (што је већи терет који пада на рамена специјалисте, то је солиднија накнада).

Тако, лектор може зарадити од 10 рубаља за 1000 проверених знакова текста... Са овим ниским ценама обично се сусрећу почетници који нису на факултету који се нађу на размени слободних радника. Највиша летвица није постављена. Неки стручњаци са великим искуством и добрим препорукама наплаћују од 300 рубаља за уређивање 1000 знакова или више. Што се тиче фиксне плате у издавачким кућама и другим компанијама, овде се плата може кретати од 10 до 100 хиљада рубаља месечно, у зависности од региона и других нијанси.